Prebrz tempo i manjak slobodnog vremena bude želju da se za vikend negde izgubite od gradske svakodnevice.A to može da bude i selo Garaši u srcu Šumadije, pod zelenim okriljem Bukulje, u kome se nalazi jedno nesvakidašnje domaćinstvo.

Kućice okružene brezama i četinarima sa prijatnom hladovinom, svaki kutak dvorišta sređen bez preterivanja i suvišnih detalja, ali sa puno ljubavi i truda, čine da „Garaške breze” budu pravo mesto gde svako može da ima svoj mir. Nestašni detlić koji se već odomaćio u dvorištu gosta će na tren, dok ispija jutarnju kafu, naterati da se zapita kad i gde je taj zvuk poslednji put čuo. Teško da će stići i da se seti, a na stolu će zamirisati hrana. Kako nam je rekla domaćica Vera Petković, sve je podređeno gostu, a hrana se, bilo leto ili zima, priprema na drvima.

Domaći hleb i pogače su obavezni, a pita sa sirom, mekike, gibanica, prženice, kačamak, jaja sa slaninom, uz domaći sir, kajmak, kiselo ili obično mleko, neizbežni su. Kao i u svakoj domaćinskoj kući, ručak ne može da se zamisli bez supe ili čorbe, kuvanog jela (sarma, punjena paprika...) i dobre salate. Piletina pečena sa krompirom i pečenje ispod sača zaštitni su znak „Garaških breza”, a bez dobrog dezerta (štrudla, koh, pite od jabuka, palačinke) ne može da prođe nijedan dan.

Za pun pansion u ovom domaćinstvu treba izdvojiti 1.500 dinara, dok kompletan izletnički ručak teško da prelazi 500 dinara po osobi.

Za trošenje kalorija preporučuje se šetnja, na primer, do seoske crkve sv. Ilije i u nastavku istog puta do Garaškog jezera udaljenog oko kilometar. Ko voli da peca, može dase priključi upornim ribolovcima na obali jezera, a kome je do kupanja u blizini postoji lepo sređen kompleks sa otvorenim bazenom.

Kako se Garaši nalaze u blizini Aranđelovca, gosti mogu da skoknu do Bukovičke banje, usput da svrate do Orašca ili planski da pođu do Topole i Mladenovca, i onda opet nazad u „Garaške breze”.