Donacije





Podržite rad sajta. Svaka uplata ide za održavanje i promocije.
Hvala, Vaš Arandjelovac On-line.

Više podataka uskoro.

Opšte Informacije

Dobro došli

Sign in with Facebook
Please update your Flash Player to view content.
četvrtak, 06 novembar 2008 10:05
Štampa PDF
Ocena korisnika: / 17
LošeNajbolje 

Medju javom i med snom


Pesma Medju javom i med snom, nastala je 1863. godine; u njoj je Laza Kostic, na poetski nacin definisao i promislio poezijui kao narocito stanje duha, pokazavsi u slikama da je ona proizvod sna i jave, svesnog i podsvesnog, halucinantnog i logicnog. Pesma pocinje strofom:

 

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?

neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među jav
om i med snom.

Iz stihiva se vidi da se pesnik neposredno obraca svom srcu (koristi apostrofu kao stilski postupak ). Upitace: Srce moje samohrano, / ko te dozva u moj dom?- kao da je to neko izvan njega, neko drugi ali njemu blizak i drag. Sta srce u pesmi oznacava? Ova rec izgubila je svoje pravo znacenje, anatomsku vrednost i poprimila drugo znacenje: postala je metafora za nevidljivi i neuhvatljivi deo pesnikovog JA; onaj deo koji je apstraktan, sa kojim dolazi nadahnuce i sve sto je emotivno. Srce je u tom smislu srediste psihickog zivota, covekove duse jer u narodu se kaze: srce me boli, srce mi pati, voli svim svojim srcem, srce si mi ranila… Pesnik je srce nazvao samohranim. Zasto samohrano? Samohran je onaj koji je sam, bez igde ikoga, prepusten sam sebi. U konkretnom slucaju, ono je deo njega, ali se ponasa kao da je odvojeno i samostalno. Pesnik ce ga nazavti “pletisankom”. Primecujemo da je rec reda, slozena, sa znacenjem: onaj koji plete snove. U tome je neumorno, ne zna za klonica i predahe. A pletivo srca je tanko, neuhvatljivo u svojoj profinjenosti jer deluje paucinasto i kao takvo je neobjasnjivo. Ono ne proizvod ni potpune noci ni pravog dana, odnosno ni ciste jave ni sasvim nejasnog sna. To pletivo nastaje u prostoru koji je “medu javom i med snom”. Ovom prvom strofom pesnik je najavio pesnicki problem: pletivo-pletenje-medju javom i med snom. U narednoj strofi on ga dalje razvija i produbljuje:

Srce moje, srce ludo,
sta ti misliš s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan što plete, noc opara,
medju javom i med snom.


Odmah se zapaza da srce ne vise oznaceno kao samohrano; ono je sada ludo jer je nestasno, neposlusno i samovoljno, jer radi nesto sto je tesko i nemoguce. Pesnik kao da se cudi tvrdoglavosti, ne moze da ju razume.I zato su njegova uznemirenost i stepen -uzbudenja veci- doslo je do cepanja u njemu : njegovo JA se podelilo na onaj razumski deo, koji sve promislja, shvata i kontrolise i na onaj drugi deo koji cini nesvesno, neshvatljivo sto izmice kontroli i nasem potpunom razumevanju, a sto u stvaralackom poslu ima vrlo vaznu ulogu. Pesniku srce nalici na staru pletilju koja stalno radi ali koja ne zadovoljna svojim ucinkomi i zato ono sto danju isplete nocu para i obrnuto. Ocevidno, ona tezi savrsenstvu koje se nikada ne moye postici. Ova slika, medjutim pokazuje nesto drugo: ako je dan simbolika za ono sto je racionalno i svesno, a noc za podsvesno onda iznedju njih postoji jedan vid suprotnosti, ali istalno prelivanje jednog u drugo, narocito kad je riojec o nastajnju umetnickog dela, pa samim tim i pesme. Stvaranje dela je upravo pletenje i paranje, ono ukljucuje svesno i nesvesno, intuitivno, sto je doslo bez prethodnog razmisljanja. To je razlog sto su pesnicka dela tesko razumljiva is to se na kraju nikad ne mogu docitati. Pesnik bi zelio da ostvari uvid u sve to i da sazna sta se sve desava u procesu stvaranja i nastajanja pesme, da sagleda sta je u svemu tome razumsko svesno a sta ne, medutim- u tome ne uspeva. Sve ostaje jedna velika zagonetka jer sve se desava na nekoj granici- medu javom i med snom.

Treca strofa glasi

Srce moje, srce kivno,

ubio te zivi grom!

što se ne daš meni zivu
razabrati u pletivu
medju javom i med snom!


U pocetku ove strofe, koja je i kraj pesme- srce vise ne ni samohrano ni ludo, ono je sada- kivno. Uzvicnik koji je nakraju drugog stika pokazuje da nema smirenosti u glasu subjekta, te da je subjekat ocito ljut i da nepomirljivost izmedu srca i njega presla u sukob. Tu nepomirljivost pokazuje stih: ubio te zivi grom! Ova kletva je povecala emocionalnost u pesmi. Postavlja ase pitanje zasto je srce kivno i cemu kletva. Zato sto stavlja pesnika na muke: ono se ponasa inadzijski, plete, stvara pletivo a pesnik ne moze da odgonetne kako ono nastaje, niti da objasni sta je u njemu java a sta je san.
Prirodu stvaranja i nastajanja pesme Kostic je opevao u ovom delu, to se moze predstaviti ovako:

Prema tome, pesma Medju javom i med snom pokazuje da je obracanje pesnickog subjekta srcu u stvari jedan vid uspostavljanja dijaloga sa samim sobom, sa svopjom pesnickom prirodom. Laza Kostic govori o ovom u svom eseju O pesnickom zanosu u kome kaze: To ne ni java ni san to ne ni svest ni zanos, to je neki suton uoci zanosa, kad svesna java prelazi u pesnicki zanos…kad ga prode zanos, pesnik zapise zapisnik o onome sto se dogodilo. To je pesma.

Share
rc-avionipaintball-clubzagorac_designHigh_Diving_klub40Vasa reklama ovde
You are here:   HomeLektireLaza Kostic - Analize pesama