Оно по чему је Ðранђеловац најпознатији је благотворноÑÑ‚ киÑеле воде којом је још 1811. године Ñвоје здравље крепио ДоÑитеј Обрадовић. Ðа лични захтев кнеза Милоша, буковичка вода је допремана у бутелама и коришћена 
на двору, а почетком XX века почиње и ручно флаширање киÑеле воде "Књаз Милош" да би Ñе кроз деценије пуњења ова вода окитила највишим међународним одличјима за квалитет.

на двору, а почетком XX века почиње и ручно флаширање киÑеле воде "Књаз Милош" да би Ñе кроз деценије пуњења ова вода окитила највишим међународним одличјима за квалитет.
Када Ñе помене вода не може Ñе заобићи ни велелепни парк Буковичке бање који Ñе проÑтире на површини од 21,5 ha Ñа Ñталном поÑтавком мермерних Ñкулптура, најпознатијих наших и ÑветÑких аутора, наÑталих у тридеÑетогодишњем поÑтојању међународне Ñмотре уметноÑти "Мермер и звуци" која поред мермерних Ñкулптура организује и манифеÑтацију "Свет керамике", а организује и позоришне предÑтаве, концерте и фолкорне приредбе. Све манифеÑтације обављају Ñе на летњој отвореној Ñцени или у прелепој "Сали кнежева" хотела "Старо здање", грађевине Ñтаре преко 150 година, коју граду подари динаÑтија Обреновић. У парку Ñе налази и павиљон књаза Милоша и неколико извора минералне воде која Ñе у бањÑком лечилишту кориÑти заједно Ñа глином за лешење обољења гаÑтроинтеÑтиналног и хепатолибијарног ÑиÑтема, болеÑти реÑпираторног ÑиÑтема и повреде локомоторног ÑиÑтема.
СлободарÑка традиција овог краја оÑтавила је за Ñобом уÑпомену на подизање Првог ÑрпÑког уÑтанка у Ñелу Орашац 6 km од Ðранђеловца, где Ñе налази меморијални ÐºÐ¾Ð¼Ð¿Ð»ÐµÐºÑ Ñмештен око Марићевића јаруге где је започето Ñтварање модерне ÑрпÑке државе, а Карађорђе изабран за вођу уÑтанка.
Ðранђеловац има и два Храма Св. архангела Гаврила. Један је онај у коме је Ñлужио прота ÐтанаÑије буковички, који је заклео уÑтанике на верноÑÑ‚ отаџбини, подигнут 1835. године на темељима Ñредњевековне цркве из 1480. године. Други је подигао кнез Милош, онај по коме је Ðранђеловац добио име. ÐовоÑаграђен Храм Св. Ðп. Петра и Павла један је од највећих у Шумадији. У близини Ñе налази некадашњи Ñредњевековни МанаÑтир Светог Ðрхангела Михаила у Брезовцу, цркве брвнаре у Венчанима и ДароÑави. У непоÑредној близини, у Тополи налази Ñе маузолеј краља Петра I на Опленцу као и Карађорђева црква, затим Ñредњевековни манаÑтири Вољавча, Ðикоље и Благовештење.
Ðа 10 km од Ðранђеловца је 1976. подигнуто акумулационо Гарашко језеро за Ñнадбевање водом Ðранђеловца и околине. Језеро Ñе проÑтире на површини од око 65 ha, највеће дубине 22 m, порибљено је и предÑтавља омиљено излетиште грађана Ðранђеловца заједно Ñа базеном поред Ñамог језера и ÑпорÑким теренима.
Ðранђеловачки музеј има Ñвоју Ñталну поÑтавку коме припада РиÑовачка пећина, на Ñамом улазу у град, из доба неолита, а у близини које Ñе налази и етно-кућа.
СлободарÑка традиција овог краја оÑтавила је за Ñобом уÑпомену на подизање Првог ÑрпÑког уÑтанка у Ñелу Орашац 6 km од Ðранђеловца, где Ñе налази меморијални ÐºÐ¾Ð¼Ð¿Ð»ÐµÐºÑ Ñмештен око Марићевића јаруге где је започето Ñтварање модерне ÑрпÑке државе, а Карађорђе изабран за вођу уÑтанка.
Ðранђеловац има и два Храма Св. архангела Гаврила. Један је онај у коме је Ñлужио прота ÐтанаÑије буковички, који је заклео уÑтанике на верноÑÑ‚ отаџбини, подигнут 1835. године на темељима Ñредњевековне цркве из 1480. године. Други је подигао кнез Милош, онај по коме је Ðранђеловац добио име. ÐовоÑаграђен Храм Св. Ðп. Петра и Павла један је од највећих у Шумадији. У близини Ñе налази некадашњи Ñредњевековни МанаÑтир Светог Ðрхангела Михаила у Брезовцу, цркве брвнаре у Венчанима и ДароÑави. У непоÑредној близини, у Тополи налази Ñе маузолеј краља Петра I на Опленцу као и Карађорђева црква, затим Ñредњевековни манаÑтири Вољавча, Ðикоље и Благовештење.
Ðа 10 km од Ðранђеловца је 1976. подигнуто акумулационо Гарашко језеро за Ñнадбевање водом Ðранђеловца и околине. Језеро Ñе проÑтире на површини од око 65 ha, највеће дубине 22 m, порибљено је и предÑтавља омиљено излетиште грађана Ðранђеловца заједно Ñа базеном поред Ñамог језера и ÑпорÑким теренима.
Ðранђеловачки музеј има Ñвоју Ñталну поÑтавку коме припада РиÑовачка пећина, на Ñамом улазу у град, из доба неолита, а у близини које Ñе налази и етно-кућа.