Odavno smo navikli da nas EA Games svake godine "obraduje" novom verzijom svoje fudbalske franšize. Ove godine, kao i ranijih godina kada se odigravaju svetska i evropska prvenstva, imamo i nicim izazvanu, takoreci, ekspanziju igre FIFA 08. Put na evropsko prvenstvo i završni turnir tema je ove igre. Bilo bi zaista smešno ne upitati se cemu vodi više od decenije dugo eksploatisanje jedne ideje, koja je tamo negde 1995-'96. godine još i nudila nešto novo. Bahatom bogacenju izdavaca, naravno. Ali krenimo redom. Situacija sa simulacijama fudbala (u ovom slucaju najprostijom arkadom, budi receno) postala je borba epskih razmera izmedu EA Games-a i Konamija, izdavaca Pro Evolution Soccer serijala. Da li ce EA uspeti da zagrabi svoj deo vec pozamašno oglodanog kolaca?
Iz nemackog Sproinga stiže nam nova, genericka i lako zaboravljiva p&c avantura smeštena u milje Drugog svetskog rata (u kojoj cete pokušati da, o iznenadenja, još jedanput pomrsite planove zlokobnih nacista), ali ovoga puta ne kao NN americki heroj sa tomsonom u rukama ili maskirani špijun sa injekcijom otrova koji obitava u senkama, vec kao uštogljeni profesor britanskog koledža koji ce ostati apsolutni nerd cak i pred carima jedne jedre nemacke krcmarice...
Poklonici višetomnog serijala Conflict pamte ga po realisticnim ratnim zonama, precizno i realno odradenom naoružanju i oslanjanju na takticko upravljanje. Na mogucu žalost svih njih, a na srecu onih koji su upravo zbog toga izbegavali ove naslove, Denied Ops odbacuje sve ove funkcije u korist kreiranja brze, arkadne co-op pucacine.
Ljudi sa engleskog govornog podrucja imaju jednu frazu koja, spletom okolnosti, kao strela u metu pogada osecaj koji imate nakon igranja Turoka – Almost, but not quite! Programeri Propaganda Gamesa sve su lepo zamislili, izdavacka kuca Touchstone Studios još lepše je promovisala igru, ali uprkos svim naporima istina je ostala „tamo negde”. Na nesrecu brojnih ljubitelja serijala, Turok u izdanju za 2008. godinu nije ni senka cuvenog imena.
Piter Molino, taj dražesni britanski vrag, vec deset godina ne prica ni o cemu drugom vec samo o sopstvenoj težnji da pokrene revoluciju u svetu igara, predvidajuci status Jevandelja svakom novom naslovu iz Lionheadove labolatorije. Ðekna još nije umrla, a ka’ ce, ne znamo... Ta revolucija nikako da se obistini, coveka vec pomalo zezaju na zapadnom medijskom nebu, ali kod nas još nije potrošio kredite Populousa, Syndicatea i Dungeon keepea, tako da ga, zasad, necemo staviti u isti koš sa potrošenim velicinama tipa Sida Mejera ili Vila Rajta, ekspertima u presipanju iz šupljeg u prazno.
